Luftika

Dobrodošli na moj blog

22.05.2018.

Leptokarija - čuvar grčke istorije ispod Olimpa

Leptokarija, gradić ispod Olimpa, pravi je čuvar helenske mitologije i istorije. Mesto je smešteno na Egejskom moru, u Olimpskoj regiji, srpskim turistima je poznato po lepim plažama i apatrmanima za porodični odmor. Srbi nisu ljubitelji istorije kada se ne priča o njima kao o pobednicima, pa je većini promakla važna priča o istoriji Helade i Sveta. Uglavnom znaju da je u vodovodu voda sa Olimpa (Leptokaria, Nei Pori) i da je, dakle, upotrebljiva za piće, za razliku od većine letovališta u Grčkoj.

Istorija Olimpske regije

U Leptokariji je, recimo, smešten Geološko-istorijski muzej Olimpa. U prevodu, tu tamo spava deo prošlosti veoma bitan za čovečanstvo. Ovde je stolovao Zevs, kalio se Herkules, a svi helenski bogovi su tu provodili važan deo svog (božanskog) života. Središte mitskog života antičke Grčke. U blizini Leptokarije je bila mitska Zevskova kada. Argeolog iz Leptokarije, Ioannis Tziolas, na grupi posvećenoj turizmu u Grčkoj, redovno članovima donosi zanimljivosti iz lagodne današnjice i burne prošlosti Olimpske regije. On je jedan od najzahvalnijih sagovornika na temu istorije Olimpske regije i mitova sa Olimpa.

Tvrđava Platamon

"Kalimera iz Leptokarije", počinje svoja javljanja Ioannis (Srbi ga zovu Janis). "Da li ste znali da postoji tvrđava Platamonas?", upita on, i nastavlja da razvezuje zanimljiosti iz prošlosti. Na jugoistočnoj podnožju planine Olimpus, na brdu između mora i puta koji povezuje Makedoniju sa Tesalijom, je tvrđava Platamonas. Naziv Platamon znači “široko more”, ime koje se odnosi na divne peščane plaže koje se protežu oko brda. Na mestu tvrđave je drevni grad “Heraklion”. Heraklion, grad se spominje sve do njegovog osvajanja od strane Rimljana, a kasnije i imena "Heraklija".

Istorijska osvajanja

Sredinom 6. veka Herakleu su u potpunosti uništili Huni. Vizantijanci, zbog arapskog piraterije i bugarskih invazija iz 10. veka, odlučili su da zauzmu napušteni grad i ojačaju ga novim zidom. Novi vizantijski grad je dobio ime Platamon. Godine 1204. frankovski krstaši su zarobili Konstantinopole i osnovali u Solunu kratko živo kraljevstvo. Tvrđava Platamon pala je u njihovde ruke, pa su napravili tako impresivne intervencije da je tradicija bila da im i njihov vodja Bonifacio Mofferatiko bude osnovan. Datum 1217. god. tvrdjavu, je osvojio Komneni Arta. Turci Osmanlije osvojili su Platemon posle 1386. Konačno, grčka vojska je oslobodila tvrđavu 1912. godine. "Na tvrđavi Platamonas sam započeo svoje prvo iskopavanje, kao arheolog, 1995. godine. I danas preporučujem svima koji posete Leptokariju da posete ovu arheološku lokaciju", kaže Janis.

Agia Kori, crkva posvećena mučenici

Na Olimpu postoji mala crkva "Agia Kori", gde Janis voli da provede vreme, koliko mu prilike dopuste. Agia Kori je bila mučenica, koja je umrla na planini Olimp. Službenom crkvom nije bila prepoznata kao Sveta, ali je prepoznata od strane ljudi širom Grčke. Njen hodočašće posjećuju, mnogi ljudi iz cele Grčke i mnogi čuda su prijavili njen verni. Živila je tokom osmanske okupacije. Malo se zna o njenom poreklu. Iz tog razloga nazvana je "Agia Kori", što znači "Sveta devojka". Bila je veoma lepa i odbacila je predlog turskog paše da je odvede u svoj harem. Pobegla je do Olimpa kako bi izbegla pašin gnev. Umrla je tamo od gladi i od teškoća, na mestu gde je danas mala crkvica "Agia Kori" na planini Olimpus. Nalazi se oko 12 km od Leptokarije.

Orfej, Kserks i mikenska nekropola

U podnožju Olimpa je i mikenska nekropola u arheoloskom nalazistu Leivithra, koju sam iskopavao 2.000 godine. Na toj lokaciji je i stara kaldrma kojom se kretao Kserks sa vojskom (480 god, p.n.e.), kada je krenuo na južnu Grčku. "Tu, u starom naselju Leivitra, živeo je Orfej, bog muzike. Iskopavanja su počela 1995. godine, a ja sam bio prvi arheolog koji je započeo iskopavanja tamo", objašnjava Janis. Leptokarija je danas, s razlogom, čuvar sećanja na helenske mitove, bogove sa Olimpa, kao i bašta istorije cele Olimpske regije.












15.08.2017.

Najbolji bendovi za svadbe

Kako odabrati najbolji bend za svadbu u Srbiji? Godišnje tamo bude i do 30.000 svadbi i venčanja, a skoro na svakom nastupa neki orkestar, bend za svadbe. Naravno, mladenci se (uglavnom) po lepom sećaju svog venčanja i proslave sa prijateljima, kumovima, rodbinom. A koliko pamtite bendove i muziku koju su svirali? Mi smo napravili malo istraživanje, raspitali smo se i prizvali u pomoć prijatelje, i sastavili smo listu od 10 bendova za svadbe o kojima se priča. Na ovoj listi su najbolji bendovi za svadbe iz Novog Sada. Najbolji bendovi za svadbe Beograd okupljeni su oko agencije Alfa Sound. To su iskusni, odgovorni muzičari koji će vaše venčanje učiniti nezaboravnim. A ovde su četiri benda koja su okupljena u mali kolektiv Liga najboljih bendova za svadbe.

15.07.2017.

Budimpešta - dragulj Evrope

Budimpešta, prestonica Mađarske, jedan je od najlepših evropskih gradova koji odiše kulturom, tradicijom i istorijskim spomenicima. Svojim zdanjima, od kojih neki rođendane broje u stotinama godina, vraćaju u prošlost i oživljavaju davna vremena. Trg Heroja, kao jedan od najvećih i najpoznatijih atrakcija Budimpešte oslikava naseljenje 7 mađarskih plemena u Karpatiju pod vođstvom kneza Arpada. Na centralnom delu trga nalazi se spomenik Milejum koji krasi statua Arhanđela Gabrijela, 7 mađarskih vođa, pored kojih najhrabriji žele da se fotografišu. Na trgu se nalazi i Grob neznanog junaka ispod kojeg se krije bunar sa termalnom vodom. Ono što Dunavska ulica za Novi Sad, to je ulica Vaci za Budimpeštu. Omiljeno šetalište kako za domaćina tako i posetioca iz svih krajeva sveta. Puna živopisnih izloga, ova ulica nudi sve – od igle do lokomotive. Dok birate suvenire kod ljubaznih uličnih prodavaca iz obližnjeg restorana mami vas miris gulaša koji se meša sa mirisom orijentalne kuhinje iz komšiluka. Za vreme božićnih i novogodišnjih praznika ova ulica obučena u svoje praznično odelo dočekuje i pozdravlja goste. Tada se mogu čuti čestitke na svim jezicima sveta. Ulica Vaci se završava Verešmartijevim trgom na kome se nalazi svetko poznata poslastičarnica Žerbo koja je za ljubitelje poslastica nezaobilazna destinacija. Poslastičarnica koja odiše stilom i elegancijom već 157 godina čuva tajne najukusnijih slatkiša. Fotografije porodica osnivača,Kugler i Žerbo, koje krase zidove predstavljaju porukice iz prošlosti – da su za istim tim stolovima sedele dame u dugim haljinama i velikim šeširima ili da su iz kineskih skupocena pili čajeve neki od najuglednijih ljudi tog vremena, kao što je čuveni kompozitor Franc List. Na samo 10 minuta od Verešmarti trga nalazi se Bazilika svetog Stefana, najveća i najlepša crkva u Budimpešti. Unutrašnjošću dominira zlatna boja i krase je dela najpoznatijih vajara i slikara. U ovoj crkvi nalazi se i mumificirana ruka svetog Stefana, kralja i osnivača države Mađarske. Bazilika svetog Stefana broji 6 zvona, od kojih najteže ima 9 tona. Ukoliko nastavite šetnju, stižete do Dunava i do najvećeg i najlepšeg dragulja Budimpešte, zgrade Parlamenta. Parlament koji je otvoren za posetioce predstavlja i dom i Svetoj kruni za koju se vežu brojne legende. Ona je u staklenoj kutiji koju čuvaju i stražari. Dok šetate hodnicima obojenim u zlatnu i crvenu boju i divite se ručno farbanim prozorima, možete pogledati i makete parlamenta pravljene od različitih materijala. Najpopularnija je maketa napravljena od 4 miliona šibica. S druge strane Dunava pruža se Brdo Gelert, na kojem se nalazi Citadela. Izgrađena je posle revolucije koja je potresla Mađarsku 1848/49 godine. Topovi postavljeni tako da strogo gledaju na grad imali su za cilj da umire buntovne građane i da uteraju strah u njihove kosti. Citadela je jedna od omiljenih destinacija turista jer nudi prelepu panoramu na Budimpeštu i Parlament. Bez fotografija napravljene sa Citadele koje prikazuju u pozadini Parlament se ne ide kući. Za ljubitelje istorije i umetnosti Budimpešta je idealno mesto za posetiti. Ulaskom u grad čovek kao da je zakoračio u prošlost. Ovaj grad je uspeo da sačuva tradiciju i kulturu i u 21. veku. Prestonica broji 223 muzeja i galerije. One koje obavezno morate da posetite jesu Mađarski narodni muzej, Mađarska narodna galerija, Muzej lepih umetnosti, Budimpeštanski istorijski muzej i Memento park, muzej na otvorenom koji prikazuje ličnosti iz vremena socijalizma. A oni koji su više privreženi pozorištu i ozbiljnoj muzici, ne smeju propustiti da odgledaju neku od predstava. Budimpešta sa svojih 40 pozorišta nudi šarenolik program za ljubitelje ove vrste umetnosti. Ako pak volite Knjeginju čardaša, rezervišite kartu u Operi, ali ne zaboravite, svečana toaleta je obavezna. Grad na Dunavu domaćin je brojnim festivalim i događajima od kojih su najpoznatiji muzički festival Siget, kao i trke u Formuli 1. Za odlazak u Budimpeštu nije potrebno odabrati godišnje doba, ona je uvek lepa i spremna za doček gostiju. Međutim, ono u čemu će se mnogi složiti jeste to je da je prestonica najlepša 20. avgusta, na Dan državnosti. Tada cela država slavi, zastave se vijore, peče se hleb, organizuju se razne manifestacije i koncerti, a najveća atrakcija jeste sada već tradiconalni vatromet sa zgrade Parlamenta.


Luftika
<< 05/2018 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

MOJI LINKOVI

Luftika magazin

MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
404

Powered by Blogger.ba